Evo i mene

Pozdrav svima, nisam znala da postoji tako dobar forum, lijepo je otkriti vas .
Da se predstavim: imam 22 godine, visoka sam š7š cm, težina: 58-62 kg. Kile mi nisu neki problem, ne pazim na prehranu (što se tice brojanja kalorija i unos proteina, ugljikohidrata...), no voljela bih se malo zategnuti (pogotovo bedra)...
Vježbam vec oko mjesec dana (Jillian Michcls-30 Day Shred- trenutno: level 3) a pocela sam i trcati, no moram priznati da sam s kondicijom skoro na nuli.

Nisam karakter po tom pitanju. 
A i time (na neki nacin) gubim društveni život... Nema više slasticarnice, odlaska na pizzu/cevape poslije kupanja, ne mogu si popiti vani, nema kokica u kinu... A kad sam u gostima? Ni tad ne bih smjela jest kolace/slatkiše/grickalice...

Feniks ti je odlicno rekao ;) Kak bi Gymka rekla, treba odredit prioritete u životu :) Nemoj smatrat da ceš ti izgledat "WOW" sama od sebe, potrebna su odricanja i trud da bi se postigao neki dobar izgled...

Jaaaaoj pa je'l drustveni zivot hrana? :D Naravno da nije ;) Malo mi je muka vise od toga sto ljudi ne znaju normalno i lepo da izadju i zableje bez nekih propratnih efekata u vidu opijata, hrane ili alkohola i poistovecuju drustveni zivot sa tim trivijalnim stvarima i pricaju kako MORAJU tako i nikako drugacije. Ukljucite mastu malo :D Jeste, ja sam prva za to da hrana u nekim trenutcima jeste slastan dozivljaj bas zbog drustvene situacije, ali ne slazem se sa tim da ona i alkohol cine socijalni zivot. Sve zavisi od toga sta zelis i kako se naviknes, ja milion puta izadjem sa drustvom i ne narucim pizzu koju oni svi naruce ili ne pijem i nista mi ne bude, necu da umrem
Sto rece Phoenix povremeni dzank nije strasan, bitno je da ti to ne budu obroci, da ti to ne bude hrana i da ti ne bude neka svakodnevnica, da ne preterujes u tome. Vrlo cesto i ja maznem nesto slatko, ali ne pojedem celu cokoladu ili pola bureka iz pekare umesto konkretnog obroka... Sve je balans, i volja i kako se osecas... I navika u vecini slucajeva, da. :)

E a odricanja...Pa moraju postojati, nista dobro nikad nije doslo bez odricanja, retko kome dodje samo od sebe.

Edited by Morrighan

uprolazu wrote: ....ali lako je vama reci vi živite tako... teško je odjednom se prebaciti na nešto i naviknut sebe i druge na to...

A od nekud smo morali krenuti, je li tako?  Da znaš moju prehranu i aktivnosti od prije srušila biš se od šoka  Ja cu prva reci da sam jedva krenula i da je trebalo puno truda, puno odricanja, puno cudnih pogleda, puno živaca da se sve to izdrži....pazi - i danas me zna ulovit žuta minuta kada vidim curu da izgleda š00 puta bolje od mene i drži pizzu u ruci dok ja kupujem 2 kutije posnog i radim krugove okolo dok ne smislim dal da uzmem taj vražji sladoled ili ne
Teško je odjednom - ali možeš postepeno. Uostalom, što je teže - to ceš više cijenit sav trud koji je stajao iza uspjeha. Nemoj mislit da je meni lako - možda je puno lakše jer mi je sve to sada normalno - ali dolaze trenuci kada jednostavno želiš neko vrijeme ne mislit o nicemu...i šta me onda vrati nazad? Moji prioriteti

I drugi...dok su ti drugi bitniji od sebe same neceš uspjeti - ti vodiš svoju bitku, oni svoju.

Ovo što kaže Phoenix - nažalost, to je to što si bliže cilju, teže je - jer moraš više paziti na sitnice. šta se može - tijelu je prije u interesu skupljati masti, nego ih se rješavati - nizak bf njega ne zanima baš i to dolaženje do sve boljeg izgleda, sa što manje masti je sve teže što smo mršaviji. Treba ga protresti i šokirati malo više i bolje na samom kraju....vidim da imaš dosta šecera u prehrani i to na svakodnevnoj bazi. Ne želiš to cuti ali nece ici tako Provociraš si inzulin, a on je glavni za skladištenje masnih naslaga...možeš ti biti i mršava sa idealnom kilažom - ali ako se ovako svakodnevno šeceriš nece biti tako lako skinuti taj mali višak koji te smeta, cak i sa povecanom aktivnošcu. Uostalom, ljudi cesto precijenjuju svoju aktivnost  -misle da ce tocno tu jednu cokoladicu istrošit sa sat vremena trcanja - e ne ide to tako lako, kamo srece da ide :)

uprolazu wrote: Ne znam, za pravo, koji je moj cilj...

Prva greška

uprolazu wrote: Pokrenula sam se zato jer sam željela stec neku kondiciju i shvatila sam da mogu više nego što sam ocekivala od sebe (nisam mislila da mogu vremenski vježbanje ugurati u svoj raspored... uvijek sam si nalazila neki izgovor, ali 20tak min koliko traje š level J.Michcl nije ništa, traje puno krace od neke serije na TVu koja mi nicemu ne koristi),

...e to je pravo razmišljanje

uprolazu wrote:  nakon 2. stupnja dobila sam onu uzdužnu crtu na trbuhu (ne mjenjanjem prehrane) i to me je motiviralo za daljnje "zatezanje", uvijek sam mislila da bi nešto postigao moraš biti rob i prehrane i vježbanja (što zapravo i nije).

Hm hm hm...možda si jednostavno malo bolje genetski potkovana a i na nižem bf-u pa ti time manje truda treba Nije kod svih tako lako...

uprolazu wrote: š. Pokušat cu za pocetak smanjit slatko, pa mic po mic dalje... (A što je s vocem? Ono je isto dosta slatko u neku ruku) 2. A ne zgadi vam se taj posni ako ga jedete svaki dan?? 3. A kad si tip top...

š. Voce možeš ali ne u prevelikim kolicinama i ne baš navecer...al sad, teško je reci ovako tocno kako, kad i šta....ljudi razlicito regiraju na razlicitu hranu
2. Ne
3. Kad si tip top...hmmm....ovisi, sve ovisi...rijetki ce uspjet održavat samo vježbanjem, mislim da ce se rijetkima to i dat...vecina ce morat stvarno uvest dobre navike za cijeli život ako misle ostat takvi tiptopasti Naravno, to ne znaci bit š00% clean I da..ovisi što nekome znaci taj tip top i o još nizu toga :)

Trcanje....uvedi trcanje po intervalima, sprinteve, bit ce ti zanimljivije, intezivnije i korisnije..

Juzernejm wrote: Ako hoceš izgledat dobro, moraš prihvatit da ceš se osjecat na dane kao da te vlak udrio.

Ko ja danas