Vaga, salo, misici... :/

za jednog i drugog 

Mett, drago mi je da si spomenuo taj tuš...  Jer je zapravo takvo razmišljanje, u svemu opcenito, mene doslovno oslobodilo. Ono, perem si kosu i mislim si....gle na koliko ja tu stvari vec mogu biti zahvalna! Imam dugu kosu, imam šampon, imam toplu vodu, imam ciste rucnike, imam ruke, imam fen da osušim......a prije bih prije pranja rekla - a u klinac, sad još i to sranje moram obavit 

Promjena perspektive - stvar je izbora hocemo li gledat ono što fali ili ono cega ima u izobilju i na cemu bi trebali biti zahvalni....makar to bilo obicno pranje kose.

Netko bi rekao - nisi normalna, a ja bih rekla - ništa ustvari.......bilo bi mi sve jasno 

Pred pola godine bitku sa bolešcu izgubila je moja vršnjakinja ciji su mi treninzi bili inspiracija...jucer je iznenada umro decko s kojim sam radila godinu dana, par godina stariji od mene. Pozitiva samo takva, rijetko kad vidjena u ovom sivilu. Sad si tu, drugi dan više nisi, kako god dobar bio. I oko cega da se brinem? Oko toga da li ce mi netko komentirati da mi je dupe preveliko? Da nisam dovoljno dobra u necemu u cemu bi po tome trebala biti dobra? A ko to uopce ima pravo odrediti u cemu bi trebali biti dobri? Bit cu dobra u onome u cemu ja izaberem biti dobra. I ako me samo misliš gledat kao mi roba stoji - bjež.

Vjeruj mi....kada se zavoliš, kada se prihvatiš...sve ce krenuti na bolje. Gradi samopouzdanje na pravim temeljima. Pazi - ako imaš pravu osobu do sebe - to je vec blagoslov. Ti si u odnosu na svog muža ono što je moj decko bio u odnosu na mene. I izvukli smo se, skupa, na svijetliju stranu - ali samo zato što mi je povjerovao...da je dovoljno dobar, i više od toga 

Korak po korak, polako....nije ni to lako...pocni s malim stvarima....na kojima možeš biti zahvalna...i vidjet ceš kako ce iskakati sve više stvari na kojima to možeš biti