Super 

I drugi put Bathory, samo kreni tako, malo pomalo i javi se da vidimo kako napreduješ  Nije to tek tako, znam, tako da ako ti bude trebalo nešto slobodno mi se možeš javit i u inbox .

I ne prati nikakve generalizirane jelovnike, pa ni one anđeoske  Sve to može poslužiti za neki okvir kojem možeš težiti (sa prilagodbom sebi) ali kreni polako.

Sigurno da je i sigurno da bi ti nagli skok na više hrane (na onaj broj koji bi ti trebao u normalnim uvjetima) donio brzi porast kilaže.....to bi te više šokiralo psihički nego fizički i vjerojatno dovelo do novog začaranog kruga pa ti to ne bih preporučila.

Ali kreni malo po malo, griz po griz, da se tijelo navikava.

Ako ti je tako lakše, kreni sa proteinima i povrćem (kojom žlicom ulja u povrće), neka ti 2 glavna obroka sadržavaju nešto od toga. Za doručak kreni sa voćem ako ti je tako lakše, ali uz to pojedi jogurt, popij čašu mlijeka, nešto posnog sira. Međuobroke pusti za sada, prvo si uredi glavne obroke. Moraš bar 3 puta dnevno jesti, da se malo unormališ.

I tako iz tjedna u tjedan dodavaj sve više hrane - žlicu po žlicu zobenih u doručak, nešto uh-a u ostale obroke, masti malo po malo.....tako ti kilaža neće podivljati, a i imat ćeš sve više energije da se više pokreneš čime ćeš polagano početi sve više preferirati kretanje nad gladovanjem, tako bi trebalo biti.

Imaš 18 godina, a nemaš snage ni prošetati psa......vidiš li di to vodi? Stop it now.

Obrok po obrok, korak po korak....ali moraš nešto promijeniti jer će ti biti sve gore i gore. Nadam se da će dolazak na ovaj forum biti prekretnica, bila bih sretna da je tako 

Je, i to je bilo premalo hrane (pogotovo uz treninge, nije ni čudo da nisi imala energije), ali u odnosu na sad bar nešto...

Nema na čemu, trudim se jer mi je muka gledati što si ljudi rade, sve da bi upali u neke ideale. Povuče te to, znam, neću se pravit blesava :) Meni je malo falilo do nekog poremećaja, spasilo me valjda samo to što sam toliko voljela jesti da nisam mogla zamisliti da se odreknem hrane na duži rok :) pa sam se isto tako klackala gore dolje. 

A i spasio me dečko...s njim je došlo nešto manje od 10 kg u paketu, griz po griz, ko bebi  Ne znam di bi me neki drug put odveo, pogotovo da sam zapela s nekim ko bi od mene tražio neko savršenstvo. I to ti je bitno, da se ne opterećuješ tuđim očekivanjima i ne ideš kontra sebe.

Ok, mama ima problem sa drugom krajnošću, no u nekim stvarima je vjerojatno u pravu. Mislim da biste zapravo mogle pomoći jedna drugoj, svakoj bi u određenoj mjeri koristilo nešto što radi druga :) Tebi malo više slobode i opuštenosti, njoj malo više discipline i kontrole. Ali ne te 2 krajnosti, u riziku ste obje, svaka u svom.

E sad, znanje je jedna stvar, praksa je druga. Ja vjerujem da ti znaš kako treba jesti ali hoćeš li uspjeti razbiti taj strah od uravnoteženih obroka?

Što ti je u biti najveći problem? Pretpostavljam da biš i sama mogla nabrojati što bi ti bilo pametno jesti? Ako si i malo čitala ovaj forum već imaš neku okvirnu sliku. No, koliko ti je dovoljno samo reći kad, koliko i što? Ili je baš glavni problem u tome što ne znaš odakle krenuti?

Draga moja, sad ću ti zvučat ko mama vjerojatno ali moram, da se probudiš na vrijeme i da ne ponavljaš i moje greške u tim godinama, koje su me mogle stajat puno toga da se nisam opametila na vrijeme. 10 godina sam starija od tebe i vjeruj mi, sve gluposti koje sam radila danas opravdavam samo time što su mi dale jedno osobno iskustvo, da ne moram o tim stvarima govoriti samo teoretski. 

Mogu te zamolit da odmah prekineš s ovime što radiš? Please ..... ja se sjećam svog pokušaja sa tim juhicama par dana zaredom - jedino što pamtim iz tog razdoblja su gadne halucinacije jedne noći, mislila sam da ću se izvrnut - i to je bilo to, nikad više. Da ti ne govorim o rušenjima u nesvijest po gradu svako malo, jadne moje frendice :)

Šta ti to treba? Čemu strah od hrane? Kome se dokazuješ? Damn, vašoj generaciji je danas još i gadnije nego što je meni bilo onda....ne znam ko vam u glavu stavlja taj pritisak ali možete ga izbit. Moraš ga izbit jer ćeš se razboljet ovako, ozbiljno.

Živiš s roditeljima? Ako da, vide li oni što radiš?

Iako se bojim da se ovakve stvari ne mogu rješiti preko foruma, pokušat ćemo.