... (a nekad mi se ne svidja jer drustvo kaze da su neka druga tela lepsa i cesto upadnem u zamku drustvenih trendova koje sa vremena na vreme uzdrmaju moju sliku mene same).

                                   Sta je bitnije od ta dva? 

Malo konfuzan uvod, ali potrudicu se da razjasnim - Jedna od stvari o kojima cesto razmisljam u poslednje vreme i jedna od nekih mojih licnih ''borbi'' za koje sam sigurna da ih jos neke zene - a mozda i muskarci - dozivljavaju.

Danas je nemoguce izbeci taj ''body image'' kojime smo okruzeni. Ta prica o telu i izgledu su svuda oko nas i cime god da se bavimo ne mozemo izbeci tu drustvenu hajku i nekako tu tihu obavezu da izgledamo dobro, da se necime bavimo, da vodimo racuna o svom telu. Susrecemo se sa tim cak i u rekreativnoj fizickoj aktivnosti, gde mnogi ljudi dolaze da bi bili izbalansirani na mind-body-soul planu, da zdravlje bude bolje, da se ima izduvni ventil, da se nekako vodi racuna o dobrostanju coveka. Odjednom kao da nije dovoljno u nekim normalama voditi racuna o fizickom izgledu vec se konstantno pojavljuju neke norme KAKO treba izgledati, ideali kojima treba teziti stalno - za zene je to poseban slucaj cini mi se, ili smo samo osetljivije na to pa to vise primecujemo i primamo k srcu.

Najvise imam utisak da je sve u vezi Fitness industrije kada su u pitanju zene okrenuto iskljucivo ka fizickom izgledu - i svi programi okrenuti ka tome da zena izgleda dobro, da bude tanka, da bude zategnuta, da ima oblu zadnjicu, tanke a zategnute noge i tako dalje. Retko gde je rec u celokupnom Wellnessu : o zdravlju i sposobnostima, o tome sta nase telo moze da uradi a ne samo kako  moze da izgleda. Neki izuzetak u moru tavih stvari danas je ona struja devojaka i zena koje koje su zaljubljenici u teretanu i koje rade i sa ciljem odredjene funkcionalnosti tela a ne samo njegovog izgleda. 

Kao da nije dovoljno sto se toliko potencira fizicki izgled, vec postoje NORME koje se jako potenciraju, koje su kao neko nepisano pravilo o tome kako zene treba da izgledaju. Bez obzira na to sto smo svi svesni da ima milion i jedna razlicita gradja, iako svi casopisi pisu kao da su puni razumevanja i svesni u vezi toga sto postoje razliciti tipovi tela, uvek se sve svodi na jedno te isto : i tako dalje i tako dalje... Naslovi i clanci su beskrajni.

Zasto nigde ne pise i zasto nam niko ne govori da taj ''lean izgled'' nije svacije prirodno stanje, da nisu sve zene tanke i da je za mnoge zene, jako velika muka i jako veliki trud potreban da bi se takvima napravile i takve i ostale? Da je ici protiv svoje prirode tesko i unapred osudjeno na to da pola zivota pazimo i budemo nesrecni...Zato sto je eto to nesto ideal izgleda svih drugih.A opet nam je tesko da budemo ovakvi kakvi jesmo prirodno jer imamo potrebu da nas prihvate, da se svidjamo, da budemo uzori - a kako cemo to da radimo ako se ne uklapamo u standard?

 Zasto nigde ne pise da neki sportovi i fizicke aktivnosti jednostavno prave odredjen izgled tela, i grade nas na neki nacin ? Ako pogledamo ljude koji se bave i rekreativno i profesionalno nekim sportovima videcemo da retko ko spada u tu grupu idealno gradjenih zena, da mnoge od njih imaju i veci BF od drugih koje se bave estetskim sportovima, da mnoge imaju vise misica i jacu gradju od onoga sto je ''lepo''. Da li je potrebno da se odreknemo sporta ili aktivnosti koju volimo, koje nas cine zdravim i sposobnim zato sto nam ne prave idealno telo, da li je vredno toga da pazimo svaki gram koji jedemo, da se mucimo lomljenjem glave kako da napravimo cross trening da bi dobili taj ''lean'' look - cak i ako to znaci da ce nam mozda opasti i performans u onome sto volimo i u cemu smo dobri?

I eto tako dobijamo devojke koje se bave divnim stvarima a zele ili da ih smanje ili da ih ostave, ili da se izgladnjuju, jer su od toga dobile gram i po misica...Devojke koje plesu, ili se bave yogom ili borilackom vestinom jer  - sad ce izgledati nezenstveno i imace malo jace noge. A sta je sa momentom uzivanja u tome sta nase telo moze, sa momentom ucenja vestine, pokreta, generalno nasa cela funkcionalnost... Ne vidim zasto je taj momenat manje bitan, i mnogo manje vredan od toga kako izgledamo, iako se to ne vidi na prvi pogled, ali je opet neka nasa satisfakcija koju nosimo u sebi, a dozvoljavamo jako cesto da se pokoleba zbog - drugih ljudi.

Moram dati primer na licnom iskustvu. Od kad sam krenula da se bavim fizickim aktivnostima i otkako sam otkrila i zavolela taj deo sebe, cesto me je kroz ceo taj put drmala sopstvena nesigurnost, trazila sam nacin da skroz prihvatim sebe i stanem iza toga kako izgledam bez nesigurnosti i nekog ''srama'' sto tako izgledam.

Tokom tog vremena sam imala razlicite faze mog fizickog izgleda i spoznavanja sta jeste moje prirodno stanje te pokusaja da se to zavoli i da ne bude uvek ''tudje sladje''... Nekim danima sam sobom prezadovoljna ali onda me na primer spuca slika tudjeg izgleda - koja je potpuno dijametralno suprotna od onoga sto ja jesam, pa pokusam da se otresem tog '' Blago njoj sto ima....'' osecaja. U sportovima imam isti osecaj, iako mi moja konstitucija unapred omogucava bolji uspeh i laksu izvedbu nekih stvari od svih tih ostalih devojaka koje su ''lean i lepse i tanje izgledaju''. Dakle moje telo je funkcionalnije i snaznije od vecine ali mozda ne izgleda as pozeljno. Osecam se dobro u svom telu VS. mozda ne izgleda potpuno onako kako bi se meni dopadalo... Cesto se u meni pojavljuju ta dva skroz suprotna misljenja koje je tesko pomiriti i napraviti neku sintezu od njih.

Skoro sam trazila bas na netu neki dobar program i clanak o mesomorph devojkama i sve do jednog clanka je bilo : slim down, tone down without adding muscle, decrease muscle mass, i tako dalje i tako dalje. Ne shvatam zasto bi te devojke - i ja kao takva -  morale da izgledaju skroz drugacije i da se muce protiv svoje prirode umesto da izvuku maksimalno potencijal iz svog tela i onoga sto ono moze... Ta konstitucija ima toliko lepih strana, medjutim ona se propagira kao mana jer jednostavno zasto zene tako da izgledaju - i tako umesto da se da neki savet za poboljsanje naseg potpuno prirodnog stanja daju se saveti za potpunu izmenu nase licne konstitucije.

Ovo je bio vise neki tok misli nekako random nabacano, ali nekako su mi se izmesali licni utisci u poslednje vreme (kako sam opet na svojoj nekoj ''jacoj kilazi'' vec neko vreme) sa pisanjima zena sa neta i generalno ne prodje ni jedan dan da se u necijem postu ne oseti neko nezadovoljstvo svojom prirodom ove vrste, pa grcevit strah od vezbanja i hrane i gresaka na tom polju i mahnitu potrebu da se izgleda dobro a nekako retko ko pominje taj momenat gde se osecamo dobro u svom telu jer mozemo nesto. Da ne duzim dalje, volela bih da ako ima jos zena sa ovom unutrasnjom borbom i ko je doziveo i proziveo da se javi, i uvek me zanimaju misljenja vezana za ovu temu jer mislim da je taj ''body image'' momenat neizbezan i neiscrpan izvor kao tema - a u ovom sektoru zivota kojim se mi ''bavimo'' posebno neizbezan :)
 

Objavljeno 24.10.2014.